Zakonom pripisano bezakonje se nastavlja
Originalni The Purge (2013), koji scenaristički i rediteljski potpisuje James DeMonaco, kao i njegov nastavak, imao je nebuloznu, ali zanimljivu premisu- zamislite da je tokom pola dana (od 19h do 07h) svake godine dozvoljeno nasilje. Propozicije kažu i kojim oružjem, ali film lukavo uspeva da prikrije da se u nasilje obično ubrajaju i silovanja i pljačke, koje nekim čudom ostaju nerealizovane usled navalentne želje Amerikanaca da, pre svega, "ubiju bližnjeg svoga". Tako da Prdžovdan praktično funkcioniše kao medmeks verzija Halloween.
U prvom delu videli smo kako stvar funkcioniše u otmenoj beloj suburbiji, a sada nas DeMonaco vodi u sirotinjske delove centralnog Eleja. Nekoliko ljudi u solidno zanimljivom zapletu naći će se na ulici prinuđeno da se bori za goli život pred onima koji su krenuli u dozvoljeni lov.
DeMonacov film efektno pokušava da bude angažovan pre svega preko ideje "privatnih purdžova" gde bogatuni naručuju žrtve ili organizuju privatne lovove na ljude, ali taj ugao, nažalost, ostaje rasplinut na nekoliko različitih lokacija od kojih je najupečatljivije ono koje ostaje tek spomenuto na nivou statične, "najavljujuće" scene (ubijanje crnog dedice). Najveći deo DeMonacovog filma funkcioniše kao Hunger Games u urbanoj džungli, tokom koga smo svedoci istih moralnih dilema i kovanja heroja i pizdi. U nekoliko navrata, DeMonaco će razigrati stvar (postavljene klopke), ali najveći deo film odlazi na razmenu vatre kakve smo viđali u sličnim filmovima o ratovima bandi. Treba mu skinuti kapu što su i muškarci i žene podjednako angažovani na zadatku.
Da me neko pita i ponudi, treći deo Purge (planiran za 2016) situirao bih ga u poslednjih sat vremena trajanja "Purgea" i potom bes žrtvi usled počinjenih zločina prelio u naredni sat. Jer kao što DeMonaco ne objašnjava kako su regulisani zločini počinjeni (nakon trube) u 7.01 ili 7.10, tako bih ja poželeo da objasnim šta se desi sa osećanjima ljudi kojima je neko "legalno" ubijen pre samo pola sata.
SELEKTAH: 3plus/ 10
Uprkos činjenici da je film režirao legendarni (jel jeste?) John McNaughton, koji nam je darivao Henry: The Portrait of Serial Killer i Wild Things, kao i da u filmu glume renomirane zvezde indi filma od Petera Fonde preko Samanthe Morton do Michaela Shannona, The Harvest je prosečna hororolika drama koju bih najbolje opisao kao mešavinu Misery i My Girl.
Mama doktorka i tata medicinski brat imaju teško bolesno dete koje leče na gajbi ilegalno dobavljenim lekovima. Međutim, kada sa dečakom počne da se druži devojčica koja se upravo doselila kod babe i dede, otkrivamo šta se zapravo dešava.
I dok ovaj opis zvuči kao da se radi o straight-to-video hororu, The Harvest, paradoksalno, nudi materijal za ultraozbiljnu dramu/ filmčinu koja bi mogla da nasluti na šta su sve ljudi spremni da bi spasili svoje dete. Nažalost, McNaughton je napravio neuverljiv, loše osmišljen film, sa dosta praznog hoda (skoro sve što se tiče devojčice), sa ogromnim oscilacijama u glumi i stilizaciji junaka zbog čega često ne znate da li gledate iščašeni omaž omladinskom filmu osamdesetih ili horor kome ekspozicija nepotrebno traje dve trećine filma.
SELEKTAH: 3/ 10
Originalni The Purge (2013), koji scenaristički i rediteljski potpisuje James DeMonaco, kao i njegov nastavak, imao je nebuloznu, ali zanimljivu premisu- zamislite da je tokom pola dana (od 19h do 07h) svake godine dozvoljeno nasilje. Propozicije kažu i kojim oružjem, ali film lukavo uspeva da prikrije da se u nasilje obično ubrajaju i silovanja i pljačke, koje nekim čudom ostaju nerealizovane usled navalentne želje Amerikanaca da, pre svega, "ubiju bližnjeg svoga". Tako da Prdžovdan praktično funkcioniše kao medmeks verzija Halloween.
U prvom delu videli smo kako stvar funkcioniše u otmenoj beloj suburbiji, a sada nas DeMonaco vodi u sirotinjske delove centralnog Eleja. Nekoliko ljudi u solidno zanimljivom zapletu naći će se na ulici prinuđeno da se bori za goli život pred onima koji su krenuli u dozvoljeni lov.
DeMonacov film efektno pokušava da bude angažovan pre svega preko ideje "privatnih purdžova" gde bogatuni naručuju žrtve ili organizuju privatne lovove na ljude, ali taj ugao, nažalost, ostaje rasplinut na nekoliko različitih lokacija od kojih je najupečatljivije ono koje ostaje tek spomenuto na nivou statične, "najavljujuće" scene (ubijanje crnog dedice). Najveći deo DeMonacovog filma funkcioniše kao Hunger Games u urbanoj džungli, tokom koga smo svedoci istih moralnih dilema i kovanja heroja i pizdi. U nekoliko navrata, DeMonaco će razigrati stvar (postavljene klopke), ali najveći deo film odlazi na razmenu vatre kakve smo viđali u sličnim filmovima o ratovima bandi. Treba mu skinuti kapu što su i muškarci i žene podjednako angažovani na zadatku.
Da me neko pita i ponudi, treći deo Purge (planiran za 2016) situirao bih ga u poslednjih sat vremena trajanja "Purgea" i potom bes žrtvi usled počinjenih zločina prelio u naredni sat. Jer kao što DeMonaco ne objašnjava kako su regulisani zločini počinjeni (nakon trube) u 7.01 ili 7.10, tako bih ja poželeo da objasnim šta se desi sa osećanjima ljudi kojima je neko "legalno" ubijen pre samo pola sata.
SELEKTAH: 3plus/ 10
Uprkos činjenici da je film režirao legendarni (jel jeste?) John McNaughton, koji nam je darivao Henry: The Portrait of Serial Killer i Wild Things, kao i da u filmu glume renomirane zvezde indi filma od Petera Fonde preko Samanthe Morton do Michaela Shannona, The Harvest je prosečna hororolika drama koju bih najbolje opisao kao mešavinu Misery i My Girl.
Mama doktorka i tata medicinski brat imaju teško bolesno dete koje leče na gajbi ilegalno dobavljenim lekovima. Međutim, kada sa dečakom počne da se druži devojčica koja se upravo doselila kod babe i dede, otkrivamo šta se zapravo dešava.
I dok ovaj opis zvuči kao da se radi o straight-to-video hororu, The Harvest, paradoksalno, nudi materijal za ultraozbiljnu dramu/ filmčinu koja bi mogla da nasluti na šta su sve ljudi spremni da bi spasili svoje dete. Nažalost, McNaughton je napravio neuverljiv, loše osmišljen film, sa dosta praznog hoda (skoro sve što se tiče devojčice), sa ogromnim oscilacijama u glumi i stilizaciji junaka zbog čega često ne znate da li gledate iščašeni omaž omladinskom filmu osamdesetih ili horor kome ekspozicija nepotrebno traje dve trećine filma.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment