03 May 2009

EVEN IF YOU WALK AND WALK*

Sva poenta i sva uzaludnost je naravno u onom „even“









Neverovatno je kako šta god da uradimo u životu, šta god da postignemo ili ne postignemo, to će uvek, duboko u nama, biti mereno onim što su od nas očekivali naši roditelji. U gorim slučajevima (po nas), mereno onim što su i tražili od nas.

S druge strane, ja mislim da je trenutak u kome odrastemo onaj u kome shvatimo da su naši roditelji ljudi koji postoje (žive & rade) van te uloge koju su dobili u paketu sa nama. Kad shvatimo da i oni imaju snove, želje, nade, strahove, potrebe, čežnje... nezavisne od nas. Kad shvatimo da sve to što su oni više ne može da stane u tu ulogicu koju smo im mi namenili. Kad shvatimo da oni nisu ispunili naša očekivanja, baš kao što ni mi nismo njihova. U retkim slučajevima do uzajamnog prihvatanja te tužne situacije dolazi ranije, otuda je i potom ostvarena sreća uopšte moguća, odnosno vitalnija i dugovečnija.

Ali, ovo nije film o tim retkim slučajevima.




Even If You Walk and Walk je jednostavan film, još jednostavnije radnje, nakrcan nenametljivim i elegantno aranžiranim detaljima koji dočarava kako je teško biti otac, majka, sin, ćerka, unuk, unuka... A deluje da je lako.
Porodica se okuplja na petnaestogodišnji pomen smrti najstarijeg sina/brata koji je stradao spasavajući nekog dečaka od davljenja. Tom prilikom otac je izgubio naslednika, a majka svog prvenca. Svi koji su ostali (srednji sin i mlađa ćerka) nose se sa nenadoknadivim gubitkom. Srednji sin ima i taj peh da kući prvi put dovodi svoju ženu, eks-udovicu sa sinom.


Naturalistički se obazirući na svaki detalj (prljave čarape, hranu na stolu, majčine zanimacije) reditelj Hirokazu Koreeda priča jednu toplu, melanholičnu priču o tome kako je odrastanje zapravo prestanak griže savesti zbog odlaska od kuće, usput se baveći starošću, smrću, našim nepodnošljivim vrlinama i simpatičnim manama. Film se tek povremeno otima utisku prirodnog toka i umetničari sa dosta uspeha dolivajući metafore na već postojeće stanje stvari (priča o belom leptiru koji je preživeo zimu i sad se na proleće vraća kao žut...).



Naravno, Even If You... bi bio pan-europski smor da pored egzotike japanskih običaja filmom ne teče i zafrkantska nota humora. Dečak zbog koga je najstariji sin poginuo spasavajući ga u obavezi je da posećuje dom svoga spasioca. (Međutim,) on je jedan debeljuškasti luzer koji je jedva našao posao u marketingu gde- „deli flajere“! Veličanstveni čin žrtvovanja koji je kostur ovog filma kroz ovakav svoj „epilog“ pokazuje svu nepouzdanost života, kao i dirljivu nesposobnost čoveka da se prvo pomiri sa tom činjenicom.

A čak i ako u tome uspete, to vam je nikakvo (sa)znanje. Zbog toga ono „even“...


selektah: 10/10


*originalni naziv ovog filma je Aruitemo, aruitemo na japanskom. Negde je preveden i kao Still Walking

No comments:

Post a Comment