25 July 2017

MMG 2009 - 2017




Gledajte u budućnost! I tamo (ili tamo) ćemo se sastati vi i ja. (Ili ovde, insistira Krstev)

24 July 2017

KOSTJA


5. januar ove godine, mejl od Koste

"Sher Ef,
jbt… tek sad otkrih da ti nisam odgovorio na ovaj dopis… izvinjavaj…
(...)
Elem, da sam na tvom mestu svakako bih nastavio da radim na ovom scenariju, bez obzira na ishod EjdzBiO natjecaja (moze biti da ce njima ovo biti odvec zanrovski ekstremno posto su okolo uglavnom birali krimice - Poljska, Ceska, Rumunija… ne znam jedino za Madjarsku nikako da navatam taj njihov The Golden Life… ako imas - daj!).
Sto se tice gramaticko-pravopisnog korigovanja, nemam sad vremena da se vracam u sitna crevca, ali cim ti ustreba za ozbiljno eksterno citanje - tu sam da ti pomognem. A greske ionako nisu bile toliko blamantne, vise je to cepidlacenje s moje strane…


Cujemo se i… mozda… jednom i vidimo…"

Posle toga smo se sreli na par koncerata. I čuli telefonom. I obećali (opet!) jedan drugom da ćemo da se vidimo sledeće nedelje, ako nešto ne iskrsne... da prođemo kroz sve nove serije, muzike, filmove i stare (i sve starije) živote.

Trudite se oko svojih prijatelja, jer jednoga dana ih više neće biti.

Kostja, ne zameri.

I hvala ti na svim "3AM" kompilacijama.

03 July 2017

NAŠI I NJIHOVI: NA MLEČNOM PUTU

Kusta testira granice sopstvene tvrdoglavosti


Siguran sam da će onaj dežurni para-Srebreničanin da se oglasi povodom pisanja (pa još povoljnog?) o našem najpoznatijem posrbici (prema poturica).

Šta god vi mislili, najbitnije je šta ja mislim.
Naročito ovde.
A ja mislim da šta god vi mislili postoji jedna stvar koja razlikuje Emira Kusturicu, kao srpskog reditelja, od svih ostalih srpskih reditelja koji trenutno (ovih godina) snimaju filmove, sa eventualnim izuzetkom Uroša Stojanovića, a to je- neverovatna kurcoboljna fantastična hedonistička ludačka energija kojom se film pravi. Kusturica, za razliku od svih naših srpskih reditelja, ne mari mnogo šta ćete vi misliti o njegovom filmu, a još manje šta njegov film tačno treba da vam kaže. Pa čak i ako se on ne slaže sa tim (nemam informacija o tome), to je tako. Gledanje Kustinog filma je prepuštanje, ili ne, autentičnom doživljaju filma i toga šta film treba da bude, koje apsolutno ne mari za pravila, koncepte, a naročito ne za patrone i fondacije.
Možda malkice za Ameriku. I malkice više za Rusiju.

O čemu se u filmu Na mlečnom putu (koji je dosta traljavo preveden u On The Milky Road, umesto On The Milky Way, čime je izgubljena željena igra reči) radi, teško je reći. A ja verujem da ni Kusta nema pojma.
Ali evo moje teorije.

Bila jednom jedna zemlja. Nije bitno koja. U njoj je vreme išlo u svim smerovima. Najbitnije je da nije stajalo. U njoj su živela tri naroda koja su preko dana drugarski ratovala, a uveče još drugarskije slavila. Najviše uz pesmu o "Velikom bratu" i o tome da neće biti mira dok god je njega. A onda je završio rat u Avganistanu, naši "plavci" su došli kući. A oni koji su ratovali tamo, obezličeni u vojnike smrti, došli su u tu zemlju i započeli jedan drugi rat. Stvarno zverski. Sa obešenim leševima koji gore. Za koje sam morao da Eli lažem da su lutke koje se tope.
Verujem da se onaj para-Srebreničanin neće složiti sa ovakvim tumačenjem događaja. Neću ni ja. Ali to je film.

U tim i takvim okolnostima jedan Kosta (koga igra Kusta) zaljubljuje se u jednu Italijanku (Bellucci Monica, a mogla je da bude i Suva krpa s dna mora), koja je namenski kupljena (oteta? ne pitajte!) za drugog čoveka. Kad taj zverski rat dođe, njih dvoje moraju da beže. I to bekstvo malo liči na onaj sjajan strip Tri sjeni, ne samo zato što su im za petama tri vojnika smrti. To bekstvo je erupcija Kustinog megamagičnog realizma i okupira drugi deo filma.
Oni kojima su ovce omiljene životinje ne bi trebalo da gledaju drugi deo filma.

Na kraju, Kosta stiže u Rusiju, zapravo film finišira u pravoslavnom naručju, a naš junak, koji je ostao sam, na zemlji mukotrpno gradi "milky road" kao neku vrstu spomenika onom kosmičkom bez koga je ostao.

Očekivano, Na mlečnom putu je overdouz svih Kustinih prepoznatljivih momenata. Ali svih! Nažalost, efekat nije uvek na našu radost. Ispod zaista furiozne energije koja prožima skoro sve delove ovog filma krije se previše fejlova. A tu ne mislim samo na zaista trećerazredni CGI koji je napravio "zmiju", za koji krivim Kustu- jer je pribegao CGI-u, nakon što je čuda napravio sa živim sokolom i nakon što mu je jebeni pravi medved jeo pomorandže iz usta!!!

Ako zanemarimo da nema priče, to da nema ni likova ne smemo. A to je, čini mi se, najviše ubilo film. Naša nemogućnost da se vežemo za likove i vinemo se i padnemo sa njima. Ako je Kosta još i najrazrađeniji, Kusta definitivno nije trebalo da ga igra. Jer Kusta nije glumac. Naročito ne furiozan. A u nekim scenama pri kraju nije jasno ni na kom jeziku glumi. Meni je Sloboda Mićalović bila prilično dobra, i deluje mi da srpski glumci mogu više kad im se pruži prilika. Za razliku od nje Monica Bellucci je bila i ostala neiskorištena. Naročito njena raskoš. I za to krivim Kustu. O vrlo čudnoj pojavi Mikija Manojlovića, koji me najvećma podsetio na "White Walkere" iz Game Of Thrones da i ne pričam- svratio, proveselio se, nestao.

Na mlečnom putu kombinuje slepstik sa metafizikom jednog Bruna Dumonta, a vi dodajte i neke znamenite ruske filmske zamešatelje. I Fellinija. Kusta je nemilosrdan u dočaravanju rata, ali ostatku njegovog sveta nedostaje novih momenata, novih ideja. Muzika i dalje odrađuje muški deo posla, ali radi se o ozbiljnom variranju sopstvenog "greatest hitsa".
Ne mogu da se ne osvrnem na to da je verovatno i sam Kusta svestan toga i kurcoboljan spram toga i da u sprezi ta dva (nepotrebno?) tražim neku vrstu ljutine. Kusta je ljut na nas. Možda i na filmski svet. Možda i na svoju karijeru. I u ovom filmu zapalio je dosta stvari koje je etablirao kao deo svoje estetike. Možda je to dobro i možda mu je to potrebno.
Ja mislim da mu je potreban, kao i većini srpskih filmova i reditelja, samo dobar scenarista tj scenario koji je utegnutiji i jasniji, konkretniji i dramskiji, a kome će on potom da isteže i čupa uši i divlja. U ovom filmu, čini mi se, već se krenulo od jednog takvog iskidanog scenarija i stiglo do kakofonije.

Na mlečnom putu definitivno nije film za one koji ne vole Kustu, ali jeste za one koji ga vole. Jer autor nikad više nije bio izvan sebe. Iz raznih razloga.

SELEKTAH: 7minusminus/ 10

SINGL GODINE N#29

BENJAMIN CLEMENTINE - God Save The Jungle (Behind)


Jbg.

30 June 2017

SINGL GODINE N#28

PRINCESS NOKIA - G.O.A.T. (Rough Trade)


Ovde.

LOUIS THEROUX: SAVILE

Neko bi tu da opere ruke


Jimmy Savile je bio jedno od najvoljenijih britanskih TV lica tokom nekoliko decenija svoje karijere. Mladi su ga voleli zao što je bio blesav, stari zato što je bio tu odkada i televizija, a elite, jer se svim srcem bavio društvenokorisnim radom.
A onda je umro. Star i izdekorisan.
A onda se otkrilo da je iza sebe ostavio preko tri stotine žrtava seksualnog zlostavljanja. Među njima najviše dece. Od kojih su neki u trenutku zlostavljanja bili nepokretni i u bolnici. Dobar deo njih po domovima koje je Savile pomagao.

Louis Theroux je pre ovog filma snimio 2000. dokumentarac When Louis Met... Jimmy, u kome je prikazao sedam dana druženja sa svojim idolom i novim prijateljem. Brojni inserti iz tog filma pušteni su i u ovom, jer Louis ima isti problem kao i većina njegovih sagovornika, da poveruje stvarima od kojih je neke video sopstvenim očima.

Savile je kolaž nekoliko intervjua. Sa ljudima koji su bili blisku poslovno Savileu (i odbijaju da poveruju kakvog su monstruma ispratili suzama), do sada već odraslih i "penzionisanih" žrtava njegovog seksualnog uznemiravanja.

Theroux kao pogonsko gorivo za svoj film i motivisanje sagovornika koristi sopstvenu nevericu i pomenuti film koji je snimio. Drugim rečima, on pokušava da zajedno sa njima objasni sebi kako je mogao da se toliko zajebe i ništa ne provali.

Žrtve nastupaju pribrano, hrabro i možda su više zgrožene time da se ništa nije otkrilo za Savileovog života, nego onim što se njima lično desilo. Ali, kad vidite kako Savileova lična asistentica i dalje živi mirno okružena memorabilijom bivšeg šefa, možda i nije tako teško da poverujemo razmere Savileovog uticaja i mogućnosti da uguši i najglasnije šuškanje o stvarima koje je radilo. A šuškalo se, nije da nije. Neki ljudi su čak nešto i znali, neki reporteri sa televizije, ali pored toga što su "takva bila vremena", niko od njih se nije usudio.

Theroux je svojom uzaludnom i manje-više besmislenom istragom (jer ni njegov film se nikome ne zamera, a naročito sopstvenom patronu BBC-iju, koji je, verovatno, najviše radio na saniranju Savileovih zločina) možda proprao sopstvenu grižu savesti, ali bojim se da svi ostali treba da ostanu besni na njega. Jer ovaj film skoro pa da ne služi ničemu drugom.

SELEKTAH: 4minus/ 10

SINGL GODINE N#27

VITALIC FT LA BIEN QUERIDA - Tu Conmigo (Clivage)


Ovde.




29 June 2017

WEINER

Weiner is a dick


Jebeš Anthony Weinera, američkog kongresmena koji je svoju karijeru sjebao upornim sekstovanjem sa ženama kojima se nisu dopali njegovi dick picks. Na svu sreću, a po ukus ovog filma, dokumentovani događaji ne obuhvataju i sekstovanje s petnaestogodišnjakinjom koje je izgleda zauvek zapečatilo karijeru vatrenog demokrate (pa ga se čak i prkosni liberal Maher odrekao, iako mu je dosta dugo čuvao leđa).

Prava zvezda ovog filma je Weinerova supruga, Huma Abedin. Da imamo još jedno dete, žensko, sigurno bi ponelo njeno ime.

Ova muslimanka, indijskog i pakistanskog porekla, pre nego što je srela Weinera bila je (i ostala) jedna od najbližih saradnica Hilary Clinton. Toliko nerazdvojna i poštovana od strane ove da je lično Bill venčao Anthony-ja i Humu.

Weiner je film koji prati povratnički pokušaj Weinera da se vrati politici, ovaj put kao gradonačelnik Njujorka (?!). Ali, zapravo je o ženi koja daje sve od sebe da stand by her man. I kako nas internet informiše ona je i ostala uz njega sve do ovog poslednjeg skandala, s maloletnicom, nakon čega je morala da posluša svoj IQ. A ne srce.

Weiner je svakako zanimljiv i harizmatičan političar, koji se ne boji da konfrontira svoja uverenja. I što se politike tiče, Weinerovo srce je uvek kucalo na pravoj strani. Ali Weiner, suprug i običan čovek, je sebičnjak, narcis, budala, onaj za koga bukvalno važi da "ne ume da ga drži u pantalonama". Nevidljivih suza i vidljivih podočnjaka, Huma je uvek tu.

Autori su imali "fly on the wall" pristup, koji Weiner u nekom trenutku isproziva kada se "muva" oglasi pitanjima, i bračni par ih je dobrano pustio u svoj život, kako privatni, tako i onaj javni. Weiner zna šta ima- njegovo poštovanje za Humu je sveprisutno, ali on ne ume da odustane od stvari koje mu donose štetu. I šteta je što samo to film ne pokušava da rasvetli, kako njemu, tako i nama. Ili, barem, Humi.

Čak i ako vas američka politika i "njihovi" političar ne zanimaju, Weiner je skoro apsurdno parodičan portret jednog mašinerijskog procesa. Skoro čehovljevski dirljiv na momente.

SELEKTAH: 8/ 10

28 June 2017

JACK REACHER: NEVER GO BACK

Gde ćete bolji dokaz o sumraku Sajantologije od ovog filma


Sigurno je postojao trenutak u karijeri Toma Cruisea gde on ne bi ni mrtav prišao ovakvom scenariju. Ili se upustio u serijalizaciju ovako mlako primljenog materijala. Istina, Jack Reacher je bio isplativ, ali teško da bi se mogao nazvati hitom. Sasvim sigurno ne onakvim kakav je 2003. bio The Last Samurai (koji nikada nije dobio nastavak), a koji su takođe zajednički uradili Cruise i Edward Zwick.

Jack Reacher 2 je, pa, po svakom kriterijum loš ili slab.
Pre svega Tom Cruise izgleda toliko matoro da se pitate kako je moguće da tako dobro izgleda tako mladoliko. U ovom filmu ima scena u kojima bukvalno tražite "mig" ili koji već "Top Gun" avion iz koga je Cruise iskoračio.
Ali Jack Reacher izgleda previše očuvano. I za Cruisea i za Reachera.

Cobie Smulders, iz nepodnošljivog sitkoma How I Met Your Mother, je totalni miskasting. Niko živi na ovoj planeti uključujući i slepe ne bi nikada poverovao da je ona majorica u američkoj vojsci. A niko se nije potrudio ni da iskoristi njen jedini talenat- komičnost.

Priča pretenduje da bude "tejkenovska" (ili gibsonovska, zavisi kako gledate na žanr), dakle Reacher u majorici dobija "suprugu", a u nekoj klinki svoju potencijalnu ćerku (njena majka misli da je Reacher otac), što je rutinskoj ričerovskoj radnji trebalo da na dubini i emociji, a samo je učinilo budalastom. I nedovoljno smešnom da bismo se smejali.

Reacher, opet, raskrinkava neku korporaciju, s tim što negativac više nije pravo-niotkuda Werner Herzog (best casting EVER!), nego "T-Bag" iz Prison Break, a ni njemu ne biva pruženo prostora da makar zamiriše kao negativac. Eventualna zanimljivost da se sve dešava na Reacherovom, vojnom terenu ostaje potpuno nebitna, jer se ekipa šiba gde stigne, dok društveno-politički kontekst (prodaje oružja pobunjenicima u Afganistanu od strane američkih dobavljača) ne biva ništa više do kutija u koju je strpana jedna jurnjava koja traje skoro ceo film.

Zwick režira bez ikakvog apetita ili želje da nas zainteresuje. Srdan Golubović bi se više potrudio. Dok Cruise ne pokazuje nikakvu neprijatnost što se našao u ovom projektu, a bogami i u skrivanju emocija ostaje u Gibsonovoj senci.

Ako sam ja morao, vi nemojte.

SELEKTAH: 2minus/ 10

27 June 2017

AUTHOR: THE JT LEROY STORY

Film koji je srozao priču ili, ako tako gledate na stvar i kvalitet literature JT Leroy-a, koji ju je ispoštovao baš kako zaslužuje


Mislim da je Rende svojevremeno objavio prvi roman JT Leroy-a, Sara. I više ne mogu da se setim ni kako sam se napalio na isti (nije da baš čitam Kulturni dodatak Politike). Možda su recenzije na poleđini doprinele. Svakako nisam znao ništa o hajpu koji je u to vreme bio već tornado razmera. Nije mi se dopao. Nije mi se dopao stil, delovao mi je tanko i suvoparno. Nisam odlepio na provokativne momente. Iz ove vizure čini mi se da svi ti američki romanopisci, poput Bukowskog, Kerouca, Burroughsa, Salingera, pa i JT Leroy-a (ako niko ne vidi problem što sam ih spojio) imaju isti "problem"- style over not much substance. Ali da se ne upuštam u književne spekulacije previše.

Author: JT Leroy mi je objasnio šta sam propustio. Ne znam kako sam propustio, ali jesam. JT Leroy nije JT Leroy. Već je to u javnosti bila zaova Laure Albert. A Laura Albert je zapravo pisala romane. Asia Argento je režirala film po jednom od njih (Heart Is A Deceitful Above All Things) i isti je čak bio u Kanskom programu. JT Leroy tj Laura je radila sa Gusom Van Santom na Elephantu. Laura je sa Davidom Milchom blejala na setu Deadwooda i čak učestvovala u pisanju epizoda. JT Leroy je bio "ortak" sa Michaelom Stipeom, Eddie Vedderom, Courtney Love, Blondie... JT Leroy je pre raskrinkavanja baš bio "kultni bestseler pisac".
Ništa od toga nisam znao.
Ovaj film sve to lepo objašnjava.

Film počinje pričom o Laurinom odrastanju od mila do nedraga, pisanju prvih priča. Njihovom pimpovanju, prvom romanu, drugom romanu...
Laura Albert je jedini sagovornik i narator i glavna zvezda, sve ostalo su audio snimci, dokumentarni snimci, kolaži, inserti, animacije.

Laura ima preko pedeset godina, ali na njoj najviše iritira činjenica da ima "napumpana" usta i da rukavicama krije ruke i da je čitav njen outfit zarobljen u osobi barem 15 godina mlađoj. Ona deluje prisebno, opušteno i liči na Katey Sagal.

Author prepričava kako je JT Leroy nastao, kako je živeo i kako je raskrinkan, a kaže nam i šta je bilo posle toga (mislim da je to jedini put kada Samantha, zaova, progovori o svojoj ulozi u džejtilirojiadi). Ali Author nije studija o potencijalnim spornostima pseudonizacije autora tj povlačenja linije gde je nešto ok, a gde nije. Jer Laura je popila dosta novčanih penala zbog toga što JT nije bio onaj JT koga je svet gledao pred radoznalim kamerama.

A s obzirom da se sve dešavalo pre deset godina, film ne uspeva ni da bude aktuelan, niti da iz odigranog izvuče neki univerzalniji fundament. Bez ikakvog povoda (sem, verujem, Laurinog ega) ovaj film bavi se čime se bavi. Nisam se naročito zainteresovao. Nekako mi je sve što se desilo, sa ljudima koji su se desili, delovao prevaziđeno. Kao neka fora koja više nije fora, ali neko ima žarku želju da povampiri interes za njom.

Možda zato što JT Leroy nije zaživeo kao pisac. Tj Laura. Ili bilo ko od njih.

SELEKTAH: 4plus/ 10