17 January 2018

ŠTA SMO GLEDALI ZA NOVOGODIŠNJE PRAZNIKE

Kao i svake godine Vujanovići-Grahovci izbegavali su novogodišnji program svih domaćih televizija i krojili sami sebi TV zabavu. Ovaj put smo pored propuštenih "holivudskih" filmova i blokbastera reprizirali i neke stare favorite kako bi mogli da zabavimo i Eli.

Ovo su beleške o tim danima.



RINGS

Ovo sam samo ja odgledao, Žozefina je iskusno na vreme zaspala. Ne znam koja je muka naterala producente da još jednom iz bunara isteraju nesrećnu Samaru (ističe im koncesija?), ali u novom nastavku orginalna najava smrti opasno se meša sa onom iz Final Destination (koji sad, bratbratu, i čitamo kao "neautorizovanu" verziju Ringu), dok čitav film funkcioniše kao još jedan jalovi pokušaj da se prokletstvo VHS trake prekine post mortem spasavanjem Samarine duše. Nije mi jasno, kako niko od producenata, pored aktuelnih hitova poput It Follows ili retro-vajba The Conjuring nije pokušao da rekontekstualizuje Ringu i stvar sagleda iz jednog drugog ugla. Sam način na koji je ovde VHS traka našla način da uđe u živote junaka dovoljan je da istog trenutka pritisnete "stop", premotate na početak i vratite film u "Žabac"...
SELEKTAH: 1/10


ASSASSIN'S CREED

Ovde smo platili danak Žozefininoj opčinjenosti Michaelom Fassbenderom (aka "belim Idrisom"). Kako nisam igrao igricu prema kojoj je film nastao moja emotivna involviranost je nula. Ali, čak iz te perspektive osećam da je ovde sve besmisleno (i) pogrešno. Ceo film Fassa visi sa nekog krana koji mu pomaže da razigra prošlost u kojoj je bio "krišćanski asasin" koji je štitio (ubacite sami nešto iz opusa Dana Browna)... Sad neki zli templari predvođeni Jeremy Ironsom i ćerkom mu Marion Cotillard (u retko ponižavajućoj ulozi ljudske ikebane) kroz asasinovu DNK-memoriju (ne pitajte!...) treba da proniknu gde se to krije, nađu i otmu, kako bi mogli da kontrolišu svet. U suštini, ljudi skaču sa zgrada, mačuju se i gađaju se strelama iako imaju mitraljeze, nose kabanice umesto da stave Eucerin kremu i sve je još bolnije zastarelo vizuelno dramatizovanje "ne-dramskog" sadržaja da vam je bolje da pustite treći Matrix unazad nego ovo.
SELEKTAH: 2minus/ 10


GIRLS TRIP

Girls Trip je "crna verzija" ženskih R-rated komedija koje su poslednjih godina postale pouzdana studijska investicija. Jedino što osnovna priča, po kojoj se ređaju fore, boluje od sličnih bolesti kao i većina crnih mejnstrim filmova- radi se o izrabljenim klišeima, koji su dodatno i nekontrolisano začinjeni patetikom i "Lifetime" momentima. S druge strane, "fore" su urnebesnije i šokantnije, te je uobičajeni razdor između osnovne priče i komičnih momenata ovde još veći, neuverljiviji i deluje kao da je neko smiksao dva filma koja nemaju veze u jedan čiji se "trip" jedva drži.
SELEKTAH: 3/10 


KINGSMAN: THE GOLDEN CIRCLE 

Mi smo bili ogromni fanovi prvog filma. Otuda je naš šok i bes pred onim što nas je sačekalo u nastavku bio burniji i bespoštedniji. Niko nije bio simpatičan, a najmanje sam "Kingsman" Eggsy. Veliki budžet, nepotrebno velike zvezde (meni je i Samuel bio previše u prvom delu) i potreba da nam se pokaže kako bi izgledao "crtać" koji zajednički režiraju Tony Scott i Guy Ritchie rezultirao je filmom koji overdozira istim stvarima kojima i svaki holivudski blokbaster, a manjka onim što je prvi Kingsman doneo- humorom i originalno ispričanom pričom.
SELEKTAH: 3/ 10


47 METERS DOWN

Sklon sam da poverujem da je 47 Meters Down izvučen iz neke fioke nakon solidnog i neplaniranog uspeha prošlogodišnjeg filma The Shallows u kome se Blake Lively družila sa ajkulom. Ovaj put su akterke dve sestre (od kojih je jedna Mandy This Is Us Moore) koje pristaju da se spuste u kavezu par metara u dubinu, da posmatraju ajkule, a onda kabl pukne i one padnu na... Čekaj, kako je to spojler?!! Kao i svi filmovi ovog tipa, u kojima je akcija skoncentrisana u jednom delu i oko jedne stvari, uvod služi samo da produži trajanje. Međutim, ono zbog čega smo došli, prikazano je relativno skromno (ne i loše), bez nekih naročitih dramskih intervencija (likovi se ponašaju u skladu sa situacijom), sve dok neka vrsta šestočulnog dramaturškog tvista ne odnese trećinu filma, verovatno preimpresionirana sama sobom i sasvim nerealna u pogledu očekivanja od ovog filma.
SELEKTAH: 3/ 10




GHOSTBUSTERS (1984, R)

Naše dete Eli voli fantastiku, koja je smešna i koja malo plaši. Kako je sa nama već savladala Stranger Things, ovo je delovalo kao tip-top novogodišnja zabava. Što je za nju (možda) i bila, uprkos činjenici da su demoni izgledali kao da ih je neko baš malo pre umesio od pudinga i plastelina. Međutim, apsolutna vizuelna zastarelost Reitmanovog filma nije ništa u poređenju sa zarđalim šarmom svih aktera, nepodnošljivim Pat Benatar izgledom Sigourney Weaver (naročito kad je zaposednu demoni), tromim ritmom i činjenicom da su najzabavniji momenti filma (i dalje?) oni u kojima nastupa Rick Moranis iz Honey, I Shrunk The Kids.
SELEKTAH: 4minus/ 10


ALIEN: COVENANT 

Moram da priznam da, uprkos Prometheusu, ja uopšte ne kapiram zašto bi nekoga geneza Elijena ili dalje bavljenje njim (naročito nakon šibanja sa Predatorom) zanimalo. Naročito u vidu pseudo-intelektualne fantastike koja ima potrebu da moralizuje nešto što je bilo samo avangardnije realizovan B-materijal (a sada to ne želi da bude, a baš jeste). U ovom delu, dva androida odlučuju o ljudskoj sudbini, jedan zaljubljen u njih, drugi zgađen njihovom ambivalentnošću, a Elijeni ispadaju sredstvo da se ta zgađenost izreguliše. Za razliku od prethodnog dela, barem meni, uspostavljena je bolja ravnoteža između akcije i "kontemplacije", ali uprkos, na momente, raskošnoj scenografiji, nisam mogao da se otrgnem utisku da ni sam film ne može da se otrgne činjenici da postoji jedino i samo da udovolji nekolicini zainteresovanih fanova (pa čak i ako ih ima milijun). Jer posmatran van sopstvenog konteksta deluje besmisleno, koliko i oba androida.
SELEKTAH: 4minus/ 10


BORG VS MCENROE

Najveći problem Janus Metzovog filma, pored toga što, možda, za razliku od mene- znate ishod meča kojim se film bavi, jeste osećaj da smo u tretmanu priče mahom videli poznate stvari. Metz, koji je pre ovoga imao samo jedan (uspešan, nisam gledao) dokumentarac, korak ka igranom filmu pravi kroz dramatizaciju meča između Bjorna Borga i Jamesa McEnroea na Vimbldonu, 1981, koji je obojici bio preloman u karijeri, ali je nekako najavio i smenu generacija, možda i tipa tenisa koji će se igrati u narednom periodu. Čak i ako nikada niste pokušali da dramatizujete teniski meč, verovatno imate predstavu da je to skoro nemoguć i nezahvalan zadatak. I Metz, kroz flešbekove i eksploataciju različitih harizmi igrača (naročito McEnroeovog ponašanja) uspeva da nafiluje i zaokruži ovaj meč kao "ivent", ali svi ti elementi pojedinačno izgledaju kao reprize sličnih rediteljskih poteza u drugim (sportskim) filmovima. Očekivao sam da će priča napasti "eksplicitnog Hulka" (McEnroe) i "pritajenog Hulka" (Borg) i uroniti u te vulkanske energije. Ali čini se da je "dokumentarac" u Metzu pobedio.
SELEKTAH: 5/10


KING ARTHUR: LEGEND OF THE SWORD

Solidna ocena od strane gledalaca (skoro sedmica na bazi 130 hiljada glasova) na imdb-u ide u prilog (i) mom osećaju da je Guy Ritchie sa svojom verzijom priče o kralju Arturu kreirao solidan amalgam akcije i fantastike koji savršeno može da parira aktuelnim Marvelovim i, naročito, DC Comics-ovim ekranizacijama. Kada nije izložen njegovim montažerskim akrobacijama, Ritchiejev film je pristojno maštovit i akcion koliko i Wonder Woman. Međutim, činjenica da je skoro pola filma konstruisano kao serija trejlera u kojima Ritchie bukvalno ponavlja isti rediteljski metod ekonomišući pričom tako što pušta likove da verbalno anticipiraju događaje, a onda slikom skače u budućnost i ilustruje iste, pa tek onda pušta i nas da sa pričom odemo napred... Sve to razbija atmosferu filma i iritira kao nepotreban tehno overdouz. Pored toga, sklon sam da verujem i da je Charlie Hunnam bio pogrešan izbor za Artura, tj da je njegov (i dalje) SoA tip glume pozamašno štrčao iz, ipak, "kostimiranog" tona ostatka kasta.
SELEKTAH: 5plus/10


WONDER WOMAN

Kada se ovaj film pojavio, poslao sam Žozefinu i Eli da ga gledaju, ubeđen da mi u životu ne treba još jedan jalovi DC-ijev superhero blokbaster sa još drvenastijom junakinjom koja najveću muku muči sa tim da ne priča engleski kao Branka Katić. Nakon što sam odgledao prehvaljeno čedo Paty Jenkins, mislim da nisam mnogo pogrešio. Atraktivni seting ranog XX veka sigurno više prija nego originalna postojbina nepodnošljivog Captaina Americe. Voleo bih da je WW još više uronio u melodramu English Patienta, međutim ovde je tragični momenat filma izgubljen u jednoj od tri paralelne radnje i to mogu da pripišem samo Patty-noj nesigurnosti da svoj film potraži tamo gde ga nijedan "muškarac" ne bi ni tražio, a ni našao.
SELEKTAH: 6/ 10




AMERICAN MADE

Poslednjih godina (ako ne i duže) bilo je baš dosta sadržaja koji su se bavili Pablom Escobarom, kolumbijskim kartelima, evro-američkim heroinskim vezama itd, podzemljem i nadzemljem smeštenim u prljave sedamdesete. American Made i temom i slikom nadovezuje se na taj opus, možda čak i za nijansu veselije i sunčanije nego što smo navikli. Doug Liman (u "imućnijem" od svoja dva filma iz 2017) tretira priču o pilotu koji je švercovao drogu za kolumbijski kartel (a sve ostalo za CIA-u) kao priliku da se nasatirizuje američke vlade i njene spoljne politike za vreme Reagana. American Made je sav u prepričavanju tog perioda (od '78 do '86) bez neke posebne želje da se pozabavi likovima ili izoblikuje neku dramsku priču. I u tome uspeva, rekao bih, pre svega jer je Tom Cruise odličan kasting za pilota Barry-ja Seala. Jednostavno, on izgleda dovoljno kao ludak koji bi se upustio u "tako nešto" da ne treba mnogo vremena da poverujemo u Barry-ja i sve što je radio. Tako da American Made relativno brzo postaje zabavna ekranizacija jedne istorijske etape, data iz vizure čoveka koji sem profita nije imao nikakve druge motive da u njoj učestvuje.
SELEKTAH: 8/ 10


MISS SLOANE

Uvek delajući između romanse i trilera, John Madden je veći deo svoje karijere izgradio na snažnim ženskim likovima. Sa Miss Sloane on pravi iskorak u pravom smeru- pravi triler, skoro bez trunke romanse, u kome njegov ženski junak funkcioniše skoro kao terminator. Priča prosto vapi za onim "prema istinitoj priči", ali nije, jer ne može biti, jer u njoj jedna lobistkinja ulazi u rat u industrijom oružja i pokušava da promenom zakona promeni surovu američku realnost. Jessica Chastain je besprekorna i njena robotska pojava konačno nalazi pravi lik za sebe. Razvijajući priču kroz dramaturške obrasce koji obično krase manje ambiciozne televizijske trilere, Madden uspeva da objasni zašto se njegov film, ipak, zove "Miss Sloane", kao i da je sve što smo gledali neplanirani "Mekgafin" za portret jedne žene koja i dalje ne postoji. A potrebna je, ako neko želi da "oružarima Charltona Hestona" izađe na crtu.
SELEKTAH: 8plus/ 10


FANTASTIC BEASTS AND WHERE TO FIND THEM

Moram da priznam da sam gledanju ovog filma pristupio relativno nevoljno, pre svega zato što je ivent zvani "Harry Potter" projurio pored mene i survao se u kanjon Morače,  a da ja nisam ni trepnuo. A na ovom "mrzi me da pišem knjigu, pa ću scenario" ostvarenju J.K. Rowling je uradila scenario, a David Yates (koji je režirao čak četiri HP nastavka) vraća se da nam još jednom oživi svet maštovite književnice. Fantastic Beasts je akciona postmoderna fantazija smeštena u početak XX veka i govori, kao i HP, o fantastičnom svetu smeštenom u paralelni prostor sa ovim našim, u kome neki drugi čarobnjaci i njihovi kućni ljubimci pokušavaju da ne skreću pažnju na sebe. A onda se ta harmonija poremeti, Eddie Redmayne se nađe u epicentru puča protiv aktuelne čarobnjačke vlasti... U nekom trenutku neke stvari čak zaliče na Carrie. Životinje su predivne i zabavne, J.K. pazi da ne zagazi u patetiku, a biva i nemilosrdnom, Johnny Depp je na pragu najbolje uloge u drugom delu karijere i skoro ništa mi ne ide na k.
SELEKTAH: 9minus/ 10


THE FABULOUS BARON MUNCHAUSEN 
(negde zaveden i kao THE OUTRAGEOUS BARON MUNCHAUSEN)

Ovaj češkoslovački (da, bila jednom i ta zemlja) film izabrao sam u želji da raspametim svoju kćer, pre nego što je upoznam sa Gilliamovim ostvarenjem (i ostatkom njegovog opusa). I, o!, al' smo se raspametili! Kombinacija animacije, kolaža, fotografije i žive slike (znači ludačke scenografije i kostima) u ovom filmu impresionira čak i van konteksta daleke 1962. kada je nastao. Karel Zeman i ekipa prikazali su nam Munchausena kao jednog samoljubivog i nenaročito simpatičnog starca, koji jureći za curom, koja očigledno nije njemu obećana, silazi s Meseca pravo u rat s Turskom, potom dvadeset milja ispod mora u kitovom želucu... I, čini mi se (nisam dugo gledao Gilliamovu verziju) pravi duhovitije scene i dinamičniji film iako, u suštini, kao i on radnju filma zasniva na pukom ređanju avantura, što je neretko najveća boljka legendi o Munchausenu. Neizostavite ovo svom detetu ni po koju cenu!
SELEKTAH: 9/ 10




THE GOONIES (R)

Mislim da mi je ovo bio četvrti put da gledam ovaj film, napisan po Steven Spielbergovoj priči, od strane Chrisa Home Alone Columbusa i u režiji čoveka koji je čak u četiri navrata pravio od Mel Gibsona smrtonosno oružje. Bez sumnje, ovo je i dalje jedan od najboljih filmova koji ima ikakve veze sa Spielbergom. Na fore na koje se smejala Eli, smejao sam se i ja. Film nas je od početka do kraja nosio istim šarmom i ritmom, iako sam tek sada primetio da se radi o predlošku koji je u suštini (out of) Home (and not) Alone, uz sve prepoznatljive spilbergovske momente u krojenju drugara i njihovih porodičnih bekgraunda. The Goonies, za razliku od mnogih sličnih i modernijih filmova, pazi jedino na to da udovolji svojoj priči, a ne društvenim normama i trendovima. I to ga čini svežim i besmrtnim.
SELEKTAH: 10/ 10

A gledali smo i...



JOHN WICK/ JOHN WICK 2

Priču o ta dva filma sam morao da izdvojim. Iz mnoooogo razloga.
Johna Wicka je izmislio Derek Kolstad. Dakle, JW nije rađen ni po kakvoj grafičkoj noveli ili kultnom literarnom delu. Derek, koji izgleda kao vaš lokalni "Aca Mesar" je seo i izmislio ga. I to je učinio toooooliko dobro da je samo Keanu Reeves mogao da oživi Wicka, i niko drugi. I ako vam to nije jasno nakon gledanja ovih filmova, ja ne znam šta ste vi gledali.

Oba nastavka Jona Wicka režirao je Chad Stahelski. S tim što je na prvom "ankreditovan" i David Leitch (koji vam je ove godine isporučio Atomic Blonde). I Chad i David su karijeru započeli i ostvarili kao kaskaderi!!! Obojica su, između ostalog, radili i na Matrix serijalu.
Kaskaderi, dakle!!! I kik-bokseri...

John Wick, a drugi deo možda i više, je (jebiga, odlučio sam, prelomio sam)- genijalan. Iako vama to možda neće izgledati tako. Iako ko vas jebe! A naročito iako su vam najomiljeniji filmovi skoro svake godine obično izlistani na "Festivalu autorskog". Kad malo bolje razmislim, John Wick bi i trebalo da se prikazuje na "Festivalu autorskog", jer "autorskije" od ovog u Holivudu ne može (ovih godina)!
Da podsetim- jedan scenarista je seo i smislio junaka koji ima "franšizni" potencijal, koji likom i delom apsolutno priziva literarni ili stripovski bekgraund, a pri tome deluje ultimativno filmski!

John Wick šora po svim junacima Marvelovih i DC Comicsovih univerzuma i pod taj "zlatni tuš" stavljam i Wonder Woman, da se feministkinje ne osete nepomenutim. Od superheroja, realno, jedino Mel Gibson može da mu izađe na crtu i to kao junak svojih filmova s kraja osamdesetih i početka devedesetih (i nešto malo novomilenijumskih).

John Wick (oba dela) ima dosta mana. Ali sve one se daju prevazići kada prihvatite da svet u kome John Wick živi nije realističan, a još manje "superherojski", već definisan isključivo i samo samim Wickom, a besprekorno oličen u doprinosu Keanu Reevesa. I pička ste ako pomenete "video igrice" u bilo kom kontekstu.

John Wick (1 & 2) je suva drenovina svih sličnih filmova- servira samo ono za što smo došli. I subverzija svega toga u isto vreme. Postmoderna, postironična, birajte. John Wick tj Keanu Reeves (jedva da ih razlikujem u ovom filmu) je plaćeni ubica koji se pod veoma skupocenim okolnostima povukao iz posla, da bi živeo u miru sa svojom novopronađenom ljubavi. Međutim, kada ona iznenada umre, raj u kome je do tog trenutka živeo preuzima formu jednog novog pakla tj formu života koji je njemu do sada bio nepoznat, ili nemoguć. I onda jedno kuče to sve počne da menja, na bolje. I onda mu ubiju kuče. I, sad, iako tako nije (uzrok vs povod), sve (s.v.e!) što se potom dešava, dešava se zbog smrti jednog kučeta!

U oba nastavka Johna Wicka nema previše radnje- nešto se desi i John Wick potom ide i ubija. Bukvalno hoda i ubija. O tome da je u ovim nastavcima vatreno oružje (po prvi put?) unapređeno time što su obračuni tretirani kao okršaji hladnim oružem tj Wick i žrtva su mahom na dohvat ruke jedan od drugoga, mogao bi se napisati poseban esej. Wick očigledno dolazi iz samurajske konsktrukcije usamljenog ubice, ali njegov odabrani način obračuna je ispaljivanje metka iz pištolja čiji vrh dodiruje telo žrtve. I tu je Keanu, jer ne ume drugačije, ladan kao led.

Prvi deo je nešto skromniji i siroviji, a drugi nešto neskromniji i sada već stilizovaniji kao deo onoga što donose Wick i Reeves. Nema mnogo priče, jer i Reeves je nemušt. Ima dosta psihopatskog i džentlmenskog ponašanja, nešto za čim drugi nastavak Kingsmana čezne. I ima jedan hotel, "The Continental", koji je neka vrsta ničije zemlje/svačije ambasade/ mirnodopskog tla u kome sve svetske ubice odsedaju (širom sveta) i znaju da su tu bezbedne. Ako TV bog da, uskoro ćemo imati i TV seriju koja će se baviti samo njime.

Kaskadersko-kikbokserski bekgraund esktremno se eksploatiše u svakoj prilici i nalazi fantastičnu primenu u Kolstadovom žanrovski rudimentarno postavljenom svetu. Makljaža je, praktično, jedina vrsta "ljudskog dodira" u ovom serijalu. Sve ostalo je, kao što rekoh, "džentlmenski" uzdržano, prepuno manira i pravila, kao da igraju tenis. Pre nego što će da se zaskoče i pokolju. John Wick uspeva da u isto vreme bude i anahron i ultimativno moderan film. On ne komplikuje, nema CGI-ja (sve kaskaderi odrađuju), on je fokusiran na svog junaka i njegove odluke. Njegov svet se lagano otkriva pred nama (otprilike na deset nas ima jedan skriveni ubica...), "The Continental" sebe i svoju ulogu pojašnjava tek malo više u drugom delu. "Boogeyman", kako Wicka zbog načina na koji radi, zovu kolege, tek na kraju drugog dela "zaslužuje" taj naziv. S druge strane, kad upoznajemo Wicka u prvom delu, mnogi ljudi sa kojima dolazi u susret (lokalni policajac, bankari) tretiraju ga s dozom prijateljskog poštovanja koja obećava sasvim drugog junaka- borca za pravdu. Što Wick nije. Wick je mašina od krvi i mesa, negativac do kosti, i zapravo ga samo kodeksi koje poštuje čine nama prihvatljivim i simpatičnim (u okvirima sopstvenih tolerantnosti spram Reevesa).

John Wick je sve što Jack Reacher nije uspeo da bude, iako slični roboti stoje iza oba junaka.

Na sve to, John Wick je u dva poteza uspeo da iskristališe sopstveni svet, da postavi koordinate u kojima orbitiraju on i slični njemu, da ga učini zanimljivim, dovoljno "podzemnim", da ga geografski preklopi sa Bondovom mapom i stavi se "na uslugu nekom visočanstvu", za slučaj da je nešto tako potrebno.

Na sve to, dobroglošegneopredeljenog igra Ian McShane.

SEELKTAH: (1) 8plus/ 10, (2) 9/10

15 January 2018

FRIDUME, NE BUDI PIČKA: LJUBAVNICI - Skrpljeno / Spašeno (Samizdato, 2017/8)

Mislim da ime albuma govori više nego što treba



Ja volim Ljubavnike. Ali, iskreno, zapanjen sam time šta sve ne znam o njima:

Ne znam da li im je ovo prvi album. Tj da li neki prethodni u bilo kom obliku "oficijelnosti" postoji. Kao ni da li se taj zove Gašenja.

Ne znam ni da li je ovaj album trebalo da se zove Grom za drvo, ali sam to sigurno nekad negde pročitao.

Nisam znao ni da (pevača) Sašu Maričića zovu "Šarlo".

Nisam znao ni koliko živaca imam za jevtićanenadajevtića. Dok ih nisam izgubio.

Naravno, ništa od toga neće me omesti da prozborim koju o njihovom prošlogodišnjem digitalnom i ovogodišnjem kasetnom izdanju.

Ljubavnici su, ako je suditi po broju ljudi koji su pobrojani na njihovoj Bandcamp stranici, sada oktet. A ako vozite automobil stariji od 1990. ili, kao Uroš Bobić i ja, u svojoj kolekciji muzičkih uređaja i dalje imate Sony-jev walkman, moći ćete da uživate u Skrpljenom / Spašenom onako kako su umetnici zamislili- retko i sa šrafcigerom u rukama.

Srećom tu je i digitalni kod, koji stiže sa kasetom, za one koji, uprkos svemu, žive praktično.

Ljubavnici svoju muziku na Bandcampu opisuje neočekivano precizno: electronic, dance, indie pop, poetry, underground, Belgrade. Skrpljeno / Spašeno jeste sve to i možda još po nešto: industrial, "na srpskom", pop a la Pet Shop Boys, pseudo.

Karijeru Ljubavnika, koju pratim od 2009. (ako ne i ranije, ako ne i od samog početka), opisao bih kao "potucanje". Otuda je ime albuma više nego adekvatno i, kao što rekoh, možda nepotrebno i "pretiče" značenjem. Jevtićnenadjevtić i Šarlo imaju energiju, poeziju i crno ispod srca da guraju u sledeći dan, ali nekada imam utisak da bi i brod ludaka pre našao mirnu luku, nego njih dvojica. Otuda bi možda trebalo da Skrpljeno / Spašeno i prihvatimo kao kakavtakavskrpljenspašen oblik te luke. Ljubavnici su se iskrcali. Konačno.

(Slušam Josh Winkovu Higher State of Consciousness i razmišljam da započnem scenario o klubu Industrija, dok ovo pišem).

Ljubavnici su romantični. I da nema Autoparka, verovatno bi bili najromantičniji, od tih, novih bendova, koji postoje od 2009. ili ranije. Ali neguju i meku motoriku New Order. Ritmove. I to već uvodna tema Intro naslućuje. A naredna, "jedna opuštena", Brojgel Rum nastavlja. Preko haus ritma, i tople sintetike, Šarlo, sa još uvek neugašenim zagrepačkim akcentom, oživljava mašinu u sebi. Ja bih sad pomenuo Depeche Mode, period Music For The Masses, ali plašim se da se vi ne naoružate previše oštrim rečima. Little 15, kažem, više za sebe.

Nemam odgovor na pitanje "ko sluša Ljubavnike?", a još manje na "ko bi trebalo da ih sluša?". Sem fanova Depeche Mode (ali to mi, recimo, pre 15ak minuta nije bilo tako očigledno). Druga grana magle niže stihove koji me teraju da se branim od njih, što mi se dešavalo u slučaju EKV. Ali mi prija kada Šarlo kaže "čekaj vetrokaz", jer to ne znači ništa kao ni "sutra je novi dan". Ali lepo zvuči. Nisam siguran da od ove pesme treba da počnete.

Za Na dodir od zida bih u suštini ponovio prethodni pasus i zamolio vas da dodate malo Pet Shop Boys. Jer jevtićnenadjevtić jeste.

Da li su Ljubavnici bend za dečak ili devojčice? Za dečake.

Vrtoglavo gore je čudesna pesma. Prvo, pevaju Šarlo i jevtićnenadjevtić, isprepletano, ili tako zvuči. Pesma levitira i ima jasnu i lepu melodiju kao Veče vibrira. Naći ćete ovu pesmu nagde u prvoj polovini najboljih pesama Moć veštica za 2018. Jer može mi se. Da se stropoštam niz nju i da me briga gde ću pasti.

Kao uvek zvuči kao New Order. I to sam vam kad god sam stigao rekao.
Za razliku od nje, Sam sa svima zvuči kao Šarlov flešbek trip sa Front 242. I ja bih se prvo odrekao ovakvih žanrovskih koketiranja. Možda bolje da jure PC Music.
U sudar ritmova i vokala vratiće nas i Oronule duše, s tim što je tamo osetno manji militarizam ritma i tokom refrena se oblaci razilaze. Gorak utisak da je i dalje 2009. Ako ne i koja dekada ranije. Što može biti delimično opravdan utisak gorkog prolaznika spram ovog spašenog, pardon, skrpljenog materijala u celini.

U Drvo za grom peva jevtićnenadjevtić, kao da sprema demo za solo album Neila Tennanta. I pesma zvuči skoro kao demo za solo album Neila Tennanta. I Neil Tennant se smeši. Ja nemam kud, pa i ja. A pri kraju malo sintova koji kao da su ispali iz šečerne verzije Decades, Joy Division.

Nema mnogo bendova kao što su Ljubavnici. Ali stilski gledano novi bendovi nikada nisu bili različitiji iako opšti utisak da svi liče na Darkwoode i/ili Jarbole ume da stoji. Autopark je Autopark, Crno dete autistično raste i razvija se, Nećni Dalibor je ostavio Repetitor za sobom, Hod jure Yo La Tengo, a Telegram bi mogao da producira Albini i da jednog dana budu Slint (svetijebemzamislito!).

Si Siguran? (oronule duše remix) krpi kraj albuma. Sam siguran da ste mogli i bez ovoga. S druge strane, ovaj komentar bi bio validan kada bih imao jasniju ideju kuda idu Ljubavnici. Jer nema boljeg primera od ove pesme da potucanje i dalje traje. A ona zvuči kao višak vremena u studiju. Nepromišljena demistifikacija do malo pre građene atmosfere. Postrokić kokošijada. Čemu?

Nije ovo ono što može da bude.

SELEKTAH: 6plus/ 10




12 January 2018

TV GONIČ: Najava programa



Vidoviti deda-Sloba iz Batočine prelistava web najave novih serija i predviđa šta će biti hitovi 2018. koje ne treba propustiti. Ja samo beležim. Za Before/ After.

U BIOSKOPIMA: SMANJIVANJE (DOWNSIZING)

Čudesan film koji daje lažnu nadu. Jer za stvarnu je prekasno.



Nemojte da odete u bioskop očekujući nešto inteligentniju spilbergastu komedijicu poput Honey, I Shrunk The Kids. Iako je Alexander Payne uspeo da se nametne kao "novoholivudski" Frank Capra, voljan da umereno depresivnim optimizom pobedi sve muke pred sobom, Downsizing je uprkos kontinuiranom izmamljivanju osmeha crn kao zemlja. I pametan i topao kao smrt.

Možda grešim, ali Payne je kroz svoje filmove uvek imao junake koji manje-više prelaze isti put. Ekstremno individualizovani i omamljeni sopstvenim sebičnostima oni su suočeni sa životnim situacijama koje ih teraju da se promenu, de-invidiualizuju i sreću pronađu u okviru neke veće celine. Obično ljubavne zajednice ili porodice. Payne neumorno vidi naš opstanak u saradnji, pre svega sa samim sobom, a potom sa bližnjim svojim. Međutim, po prvi put, nešto tako je uzaludno, ne zato što samo po sebi nema smisla, već zato što više ne može da promeni onu pomenutu "životnu situaciju".

Downsizing počinje U Norveškoj u kojoj naučnici (filantropski finansirani grižosavešćujućim parama zarađenim na gasu koji je trovao u Prvom svetskom ratu) uspevaju da smanje organsku materiju u odnosu 1:1.237. Pet godina kasnije, rezultati eksperimenta su predstavljeni svetu kao najbolji predlog za spas planete i njenu prenaseljenost, "jer 36 ljudi za četiri godine proizvede tek jednu kesu neorganskog đubreta". Deset godina kasnije, svet je već podeljen oko novog otkrića, a, recimo u Americi, vazda zabrinute kapitalističke pičke u "daunsajzingu" vide najveću pretnju tržištu koje sve više trpi usled smanjene potražnje. Jer "smanjenom" čoveku treba baš malo. A, nešto kasnije, Payne će u debatu uključiti i američke glasače koji naglas razmišljaju treba li smanjeni ljudi da imaju puno pravo glasa ili osminu istog, jer toliko i donose u državnu kasu.

Matt Damon, koji je briljantan u ovom filmu (a njegov kasting je satiričan sam po sebi, jer Damon je pre samo godinu dana spasavao svet odlaskom na Mars), igra "običnog Amerikanca", Paula Safraneka. U odnosu na ranije Payneove junake, ovaj je rođen "nesebičan" tj ne treba da prolazi njihov put do isceljenja i "boljeg čoveka". Pred njim je novi put. I on je, baš kao i njegov život, trnovit. Ispunjen, na različite načine, nezgodnim ženama. Ali pustiću vas da ih sami upoznate.

U svakom slučaju, "smanjivanje" koje je trebalo da Paulu ponudi novi i veseliji život, počinje neplanirano, a nastavlja se sve depresivnije, dok ga život i Srbi ne uzmu pod svoje. O, da, Srbi. Prvi Paulov komšija, bučni Dušan Mirković, koga igra (niko drugi nego Austrijanac!) Christoph Waltz, daće sve od sebe da razmrda svog novog prijatelja, "očigledno dobrog srca". 

Odakle Payneu baš Srbi u filmu nije mi jasno, sem ako neki nisu pretekli iz Kanade i preko dve Dakote se spustili do njegove rodne Nebraske. Ili sa tevea. Kako god, Payne se potrudio da ih prikaže vrlo uverljivo. Dušanov brat se zove Srđan, a kada Dušan pravi šalu o tome ko danas pravi kubanske cigare pominje male Albance iz Bujanovca... No uverljiva slika naše velike nacije ne prestaje tu. Payne (ili njegov ko-scenarista Jim Taylor) su prepoznali i neuništivi "antrprenurovski" duh našeg naroda, pa Dušan već uveliko preko "nesmanjenog" brata švercuje u "maligrad" stvari koje su njegovi mali stanovnici kad su bili veliki priželjkivali, a sada mogu sebi da ih priušte- poput kubanskih cigara. I od tog šverca-komerca pristojno živi i putuje po "malim" svetskim oazama. Unutar "velike slike", ovaj momenat sa Srbima samo pokazuje koliko je malo potrebno da sve bude po starom (svaki pun intended).

Najveća vrlina Downsizing je što on konstantno pomera "ono o čemu je". Isprva će vam se učiniti da će to biti komedija o prilagođavanju na novi, mali život (i to lažno obećanje je ono što mu je komercijalno došlo glave), zatim da će biti midlife crisis komedija kakve je Payne usavršio, zatim ljubavna priča, a na kraju sve prerasta... pa, neću da vam spojlujem. Da preformulišem, najveća vrlina Downsizing je što priča priču, i ako joj se prepustite preplavićete srce različitim emocijama i susresti raznolike ljude. Jer Downsizing možda i jeste "mali" roudmuvi (za) Paula Safraneka.

Nažalost, niko neće Oskarom nagraditi fantastičnog Matta Damona, koji vrhunski barata svojom šmokljastom pojavom i iskreno oseća zanos "komplikovanijeg života" i većeg zadatka koji se pred njega postavlja. Njegova spremnost i spontanost da se prepusti opasno patetičnim "humanostima" je spasla ovaj film da ne bude bljutav i nepodnošljiv. A da ne govorim o doprinosu njegove vijetnamske koleginice Hong Chau koja je filmu obezbedila njegove najpotresnije i najsmešnije trenutke, neretko u istom trenutku. Još jednom, Payne je potrvrdio da je majstor kastinga (dodajem ovim dvoma i "našeg Dušana").

Downsizing, kao i svi Payneovi filmovi, ima hepiend, ali on je u tako mračnoj (i kišovitoj) senci većeg, izvesnog kraja, da je teško prepustiti mu se, ali baš su te okolnosti ono što Paulove postupke i odluke čini velelepnijim.  Downsizing je film koji se pita o kapacitetu ljudske vrste da bude humana i nesebična, čak i kada je to najpotrebnije. Pita se i o mogućnosti ili smislu njenog spasenja. Hrabro insistira na ljudskosti, možda čak i previše levo i "superspilbergovski" na kraju, ali to čini kroz neobičnu duhovitu satiru, koja ga uspešno brani od patetike i držanja lekcija. 

Jednostavno rečeno, Payne je prihvatio da potone sa svojim brodom. Dostojanstveno i duhovito, kako je i živeo.

SELEKTAH: 10/ 10


10 January 2018

A U NEDELJU- SRBIJA DO TOKIJA!

Nije perverzno, ako vama prija.



a evo uz šta smo blagoglagoljali

Asa-Chang & Junray - Hana
Goldie feat. José James - Truth
Chloe x Halle - The Kids Are Alright
Blue Daisy feat. Connie Constance - Alone
Nuyorican Soul  feat. Q-Tip - I Am The Black Gold Of The Sun (M.A.W. Remix)
Adriana Evans - Reality (The Attica Blues Remix)
Yasiin Bey & Preservation - Revelations
YL - Kendrick Larlar
King Krule - Dum Surfer
The Fall - Bill Is Dead

Cornelius - Star Fruits Surf Rider
Nilufer Yanya - Hey
SHUGO TOKUMARU - Rum Hee
Joe Bataan - Ordinary Guy (Jazzanova Rework Extended Version)
Baxter Dury - Miami
Autopark - Biti Srećan
Lily Allen - Trigger Bang (feat. Giggs)
Melanie De Biasio - Afro Blue
Constance Connie - Let Go
DJ Krush - Only the Strong Survive

Mos Def - Hit On Me (Hi-Tek Remix) (Feat. Syleena Johnson)
Cibo Matto - Know Your Chicken
Aristophanes - Humans Become Machines
cupcakKe - Cartoons
Jungle Brothers  feat. Q-Tip - Black Is Black
MC Bin Laden - Ta Tranquilo Ta Favoravel
J Hus feat. Popcaan - Bouff Daddy (Dre Skull Remix)
Christy Ogbah - Aimiuugwia
Ryuichi Sakamoto - You Do Me
Kali Mutsa + Imaabs - Inglis

DJ Lycox - Galinha
Arcade Fire - Everything Now (Todo Ya) [Remix por Bomba Estéreo]
Towa Tei - Luv Connection
Golden Teacher - Sauchiehall Withdrawal
David Bowie - Let's Dance (Demo)
Buffalo Daughter - Great Five Lakes (Kut Masta Kurt Remix)
Funky Qla - Atomic Gqom (Original Mix)
A. G. Cook - Windowlicker
Kaitlyn Aurelia Smith - I Will Make Room for You (Four Tet Remix)
Frankie Goes to Hollywood -  Relax (Greek Disco Mix)

The Knife - Without You My Life Would Be Boring (rRoxymore remix)
S'Express - Mantra For A State Of Mind (Club Vocal)
Yehia El Tonsy - El Hanka (Wise Man)
Mos Def - Oh No (John B Heavyweight Mix)
Pizzicato Five - Mon Amour Tokyo (Kyotokyo Mix)
Gloria Estefan - Conga
Melt Banana - We Will Rock You
Jlin - Nyakinyua Rise
Q-Tip - Chocolate Box (feat. Prince)

S.Y.B - Jika Magogo


SINGL GODINE 2018/2

CHLOE X HALLE - The Kids Are Alright (Columbia)


Opet Soundcloud pizdetine ne daju, pa moramo na pipu (mada bolje u pirate).

05 January 2018

SINGL GODINE 2018/1

CONNIE CONSTANCE - Let Go (Caroline International)


Bijednicima iz Srbije nije dozvoljen Soundcloud, pa moramo u pirate ili na pipu.

MOĆ VEŠTICA 30.12.2017: Top 50 najboljih pesama 2017.



(kraća verzija, za sise i čke)



(integralna verzija, za srca i šiške)




051. Coldcut & On-U Sound feat. Hamsika Iyer & Adrian Sherwood - Kajra Mohobbat Wala [Dub]
052. Meter Mobb & Too Short - You Came to Party
053. Kamasi Washington - Truth
054. Circle - Saxo
055. Mondo Cozmo - Plastic Soul
056. RL Grime Feat Miguel - Stay for It
057. NÍDIA - House Musik Dedo
058. Owiny Sigoma Band - Vitamin C
059. PJ Harvey - A Dog Called Money
060. The Flaming Lips - There Should Be Unicorns
061. ŽEN - Tijelo zna
062. Katie Von Schleicher - Paranoia
063. Kirin J Callinan - My Moment
064. Mark Eitzel - Nothing and Everything
065. Feist - Century
066. St. Vincent - New York
067. Omar Souleyman - Mawal (Simian Mobile Disco Remix)
068. Wolf Parade - Baby Blue
069. Liima - Life is Dangerous
070. M.I.A - Goals
071. Errorsmith -  I'm Interesting, Cheerful & Sociable
072. U.S. Girls - Mad As Hell
073. Alice Glass - Without Love
074. Speech Debelle - Level
075. Fatma Pneumonia - Dose Verte
076. The National - The System Only Dreams In Total Darkness
077. Karl Blau - I've Got the Sounds (Like You've Got the Blues)
078. Charlotte Gainsbourg - Ring-a-Ring O' Roses
079. FOKUS - Gypsy Buddha
080. David Bowie - Killing a Little Time
081. Blaue Blume - Ebony
082. DJ Shadow feat. Nas - Systematic
083. Koridor 10 - Pop vo disko
084. Methyl Ethel - Groundswell
085. TRST - Destroyer
086. Vince Staples - BagBak
087. Peaking Lights - Little Flower
088. Belle & Sebastian - We Were Beautiful
089. Mount Kimbie feat. King Krule  - Blue Train Lines
090. Soko - Sweet Sound of Ignorance
091. Idles - Slow Savage
092. Ariel Pink & Weyes Blood - Tears On Fire
093. Pretenders Feat. Neil Tennant - Let's Get Lost
094. Moby - Go (Fourward Remix)
095. Web Web - The Ring Of - Part Three
096. Telegram - Koristi sve što znaš
097. Equiknoxx Music Feat Alozade & Gavsborg - Fly Away
098. Forest Swords - Panic
099. Des Demonas - The South Will Never Rise Again

100. DJ Sports - World A


28 December 2017

ALBUM GODINE

"Kome provod leži u hausu, tragovi mu smrde nečovještvom" (Patrijarh crnogorski, Miraš Dedeić)


VA - Bleep Best of 2017





27 December 2017

ALBUM GODINE

"Kome treba objašnjenje za sreću, tome ni bog ne može da pomogne" (Patrijarh Pavle)